Kanarinci

Kanarinac



Malino kanarinci (Belgijski slavuljari) su jedna od najznačajnijih i
pored Harzer-rollera i najrasprostranjenijih rasa kanarinaca pevača.
Malino kanarinci su porekom iz Belgije, a zatim su vrlo brzo rašireni
po celom svetu. Karakteristika ove rase je da njihova pesma podseća na
pesmu slavuja.
Malino kanarinac je
svetlo - žute boje, mužjak intenzivno žute, dok je ženka neznijih tonova. Dugački su oko 16,5 - 17 cm. Glavna njihova karakteristika jepredivna pesma, koja podseća na pesmu slavuja. Malino
kanarinci imaju poseban stav prilikom pevanja,prednji deo tela pomere neznatno unapred.
Samo zdrave i zadovoljne
ptice mogu pokazati sav svoj potencijal. Za malino kanarince je veoma bitno da
se ne ugoje, jer takve ptice postaju trome i gube interesovanje za
pesmu. Prostorija u kojoj se drže kanarinci treba da je svetla, bez
promaje, prijatne temperature i čistog vazduha. U vreme parenja,
temperatura prostorije mora biti od 18 - 20 °C.
Ishrana
kanarinaca treba da obezbedi belančevine, ugljene hidrate, masti,
vitamine i mineralne materije, kao i stalno dostupnu svežu vodu.
Preporučuje se sledeća proporcija mešanog semena kao baza ishrane: seme uljane
repice 40%, svetlo seme 20%, ljušten ovas 5%, muhar 10%, proso 15%,
konopljino seme (kender) 10%. Uz ovo, najmanje 2 - 3 puta nedeljno kanarincima
treba davati sveže voće i povrće. U slučajevima pada plodnosti, pada
imuniteta, možete dodavati vitaminsko-aminokiselinske preparate.
Najbolje
vreme za parenje je od novembra do početka leta. U tom periodu bi
trebalo odraditi odabir roditelja i obezbediti određene uslove koji su
neophodni za parenje i uspešno izvođenje mladih. Roditelji za parenje
treba da su zdravi, ne premladi i ne prestari (najbolje je od 8 meseci do 6 god.),
pravilno operjali. Dve nedelje pred parenje daje im se jača hrana
,bogata belančevinama i vitaminima (uz mešavinu semena dodavati kuvano
jaje ili neki od vitaminsko-aminokiselinskih preparata, a posebno se u
smeši može povećati procenat konopljinog semena). Kavez koji smo
odabrali za izvođenje mladih treba očistiti, dezinfikovati i postaviti
gnezdo, presvučeno mekanim materijalom (vuna). Na pod kaveza treba
staviti krpice, kako bi ženka sama napravila gnezdo. Posle parenja,
obično 5 - 6 dana, ženka snese 3 - 5 jaja, a zatim leži na jajima oko
13 dana. Mužjak može ostati, a možete ga i ukloniti iz kaveza posle
parenja.
Kada se izlegu mladi, sprema im se posebna hrana koja
se sastoji od samlevenog kuvanog jajeta, keksa i griza, uz dodatak
strugane šargarepe, a ženki na tu mešavinu dodajte sveže voće i povrće.
Krajem prve nedelje mladi počinju da dobijaju perje, a posle 10 - 13
dana progledaju. Posle 23 - 25 dana mladi se sami hrane i mogu se
odvojiti od roditelja. Ista ishrana im se zadržava do 60. dana.



Divlji kanarinac (Serinus Canarius) potiece sa Kanarskih ostrva. Tamo su
ga, zbog njegovog ocaravajuceg pevanja , prvi uocili Spanjolci. Oni su ga
i prvi udomacili. Oko 1600. godine su takodjer Talijani i Englezi
poceli uzgajati kanarince, a uskoro i Francuzi. Medjutim, svako od
njih je imao svoj put u uzgoju kanarinaca.
U Engleskoj su se
kanarinci poceli uzgajati u gradovima i na dvorovima. Još i danas
pojedine vrste kanarinaca nose imena engleskih gradova i pokrajina.
Kasnije, kada su se kanarinci namnožili, poceli su ih uzgajati i ostali
staleži. Engleski uzgajivaci su najviše pažnje posvecivali vanjskom
izgledu i držanju ptice, a ne pjesmi. Oni su tako uzgojili mnoge vrste
kanarinaca oblika i stasa od kojih su neke vrlo omiljene medju
uzgajivacima, dok su neke u medjuvremenu izumrle.Talijanski su
uzgajivaci kanarince držali uglavnom zbog pjesme.Oni su ih prenijeli
preko Alpa gdje su Tirolski rudari shvatili da uzgoj kanarinaca može
biti dodatni izvor zarade. Kasnije, kada je u Tirolu rudarenje
prekinuto, to je podrucje postalo trgovinski centar toga doba za
kanarince. Mnogi su tirolski rudari potražili posao u drugim gradovima,
a sa sobom su ponijeli i kanarince. Na taj nacin je nastala i poznata
vrsta kanarinaca pjesme "Harzroller". Pocetkom 19.veka , Harzroller
je bio poznat i omiljen sirom Evrope, a 1842. godine prenesen je i u
Ameriku.U pocetku je u Ameriku izvezeno 15000 kanarinaca, zatim se taj
broj popeo na 70000 da bi do kraja 1900. godine dosegao pola miliona.
Na prelazu veka ta je trgovina dosegla svoj vrhunac.
Danas
se kanarinci uzgajaju u celom svetu, od hladnih kajeva Kanade pa do
vruceg podneblja Afrike. Na prelazu izmedju dva veka , u zapadnim se zemljama
pocinju osnivati društva ljubitelja i uzgajivaca kanarinaca, a takodjer
se organiziraju izložbe i takmicenja. 1860. godine u Belgiji, u mestu
Mechelen uzgojena je i predstavljena nova vrsta kanarinaca pesme
nazvanih "Malino". Belgijanci su takodjer uzgojili i još neke vrste
kanarinaca oblika i stasa, medju kojima i kovrdzave. Ovi kovrdzavi
kanarinci postali su posebno omiljeni u Francuskoj gdje je uzgojena
vrsta "Pariški kovrdzavi".
Zadnjih su deset vekova medju
uzgajivacima popularni kanarinci koji se razlikuju po svojoj
lipokromskoj i melaninskoj obojenosti i crtežu. Tako je poznato oko 320
vrsta boja kanarinaca , u razlicitim kombinacijama obojenosti i crteža.
Kanarinci se mogu podeliti na sledece grupe:

kanarinci pesme
kanarinci boje
kanarinci oblika i stasa

Svetska ornitološka organizacija C.O.M. priznaje cetiri vrste kanarinaca pesme:
Harz
Roller Ova vrsta spada medju najstarije poznate vrste kanarinaca.
Uzgojeni su metodom selekcije krajem 18. i pocetkom 19. veka. Iz
gorja Harz raširili su se po celoj Evropi. Zlatno doba za ove
kanarince je bilo izmedju 1880. godine pa do prvog svetskog rata.
Malino pojavili su se 1850. godine u Mechelnu, Belgija. Ova vrsta
kanarinaca peva nešto glasnije od Harz rollera i za njih je definirano
13 pravilnih nacina peva. Belgijski su relativno dugo selektirali ovu
vrstu kanarinaca, pa je vjerojatno zato ona relativno kasno prihvacena
od strane uzgajivaca širom Evrope. Naglo širenje je ova vrsta doživela
nakon drugog svetskog rata.

Timbrados , ovu su vrstu kanarinaca
predstavili španjolski uzgajivaci negde izmedju 1920. i 1930. god. I za
ovu vrstu kanarinaca je definirano 13 pravilnih nacina peva. C.O.M. je
ovu vrsu kanarinaca priznao 1968. god.

Americki kanarinac pesme , ova je vrsta kanarinaca uzgojena u Americi. To je mesanac izmedju Harz
rollera i border kanarinca. U Evropi je ova vrsta još relativno
nepoznata.
Kanarinci boje , dele se u dve osnovne grupe: lipokromske kanarince i melaninske kanarince.
Lipokromske
boje su tzv. masne boje i to su crvena, žuta i bela.
Melaninske ili
tzv. suve boje su crna i smedja. Lipokromski kanarinci nemaju
melaninske boje, dok je kod melaninskih kanarinaca prisutna i
lipokromska obojenost. Prema intenzitetu obojenosti kanarinci se dele
na intenzivne, neintenzivne te mozaicne. Kombinacijom gore navedenih
osnovnih boja, mutacijama nad njima, te intenziteta obojenosti, danas
postoji citava paleta kanarinaca boje.
Prema C.O.M. kljucu kanarinci stasa se dijele u slijedece klase (C.O.M. Svjetska ornitološka organizacija )
Klasa
A:
Kovrdzavi kanarinci Pariški kovrdzavi Severni kovrdzavi Južni
(francuski) kovrdzavi Švicarski kovrdzavi Talijanski kovrdzavi grbavac
(Gibber Italicus) Padovanski kovrdzavi Španjolski kovrdzavi grbavac
(Giboso) Kovrdzavi cvetic (Fiorino) Japanski kovrdzavi (Makige)
Klasa B:
Kanarinci položaja Belgijski grbavac (Bossu) Škotski polumjesec (Scotch) Minhenski kanarinac (Munchener) Japanski Hoso
Klasa
C:
Kanarinci oblika Borderski kanarinac (Border) Južno škotski
kanarinac (Five) Norvicki kanarinac (Norwich) Jorkširski kanarinac
(Yorkshire) Bernski kanarinac (Bernios) Španjolski minijaturni
kanarinac (Raza Espanola)
Klasa D:
Kanarinci s kukmom
Minijaturni kukmasti (Gloster) Njemacki s kukmom Veliki kukmasti (Crest
- Crestbred) Lankaširski kanarinac (Lancashire) Klasa E:
Kanarinci
crteža Gušterasti kanarinac (Lizard)

Parenje kanarinaca

Prvo i
osnovno pravilo za parenje kanarinaca je kontrola zdravlja
mužjaka i ženke. Zdrav kanarinac je veseo, raspevan i živahan
kanarinac. Moramo pripaziti i na dob kanarinca nastojeci da su oboje iz
prvog prošlogodišnjeg legla. Moguce je pariti kanarince i iz drugog
prošlogodišnjeg legla ali što je kanarinac mladji, obzirom na njegov
razvoj i pjev, nesposobniji je za rasplod.

Za pocetnike, dobro
je nabaviti kanarince za rasplod od razlicitih uzgajivaca cime cemo
postici "svježu krv", a za nekoliko godina aktivnog parenja i vlastito
pleme kanarinaca.
PAŽNJA: Nikako se ne smiju pariti braca i sestre iz
istog legla.
Ako želimo savršene pevace, nastojmo da mužjak i ženka
pripadaju rodovima koji pevaju iste vrste pesama. Do rasploda, valja
voditi racuna i o cistoci kaveza, pogotovo kod ženke a preporucuje se
svakodnevno cišcenje izmeta te dodavanje svežeg peska.
Istina
je da se prije rasploda kanarinaca mora voditi racuna o hrani, ali
bespotrebno je preterivanje sa kuhanim krompirom, raznim zelenilom i
salatama. Naime, za Vaše kanarince, najzdravija je prehrana putem
semenki koje im i inace dajete. Najviše dvaput sedmicno, dobro je
dodati sitno izrezane komadice sveže kuvanog jaja (žumanac). Moramo
voditi racuna da se komadici jaja koje kanarinac odmah ne pojede
uklone, da nebi došlo do kvarenja jaja od cega kanarinac može teško
oboleti. Dakle, ukoliko vodimo racuna o cistoci kaveza i ishrani
kanarinaca, možemo krenuti korak dalje sa procesom uzgoja.

Ukoliko
su i mužjak i ženka spremni za parenje, tada nema problema. No, ucestalo
je slucaj da je neko od njih dvoje nespremniji. Ako je mužjak
nespreman, smanjit cemo prehranu ženke a pojacati prehranu mužjaka.
Dobro je pored jaja, u vodu mu kapnuti vitamina E, kojeg možemo kupiti
u svakoj zoo trgovini (vitamin E je sredstvo za stimulaciju u parenju).
Gnezdo može biti napravljeno od svakakvog materijala (trstike, žice,
drveta...) ali svakako mora biti presvuceno mekim materijalom. Dobro je
po kavezu "pobacati" malo pamuka, kojeg ce ženka vješto postaviti u
gnijezdo.

Mužjaka možemo pariti sa više ženki istovremeno (u
slucaju da imamo više ženki spremnih za rasplod od mužjaka). Mužjaka
možemo pustiti kod ženke da ucini 2-3 skoka, pod uslovom da je ženka
spremna na to. Ukoliko parimo više ženki sa istim mužjakom, vodite
racuna da se mužjak nikad previše ne zadržava kod pojedine ženke, kako nebi
trošio energiju. Ženke obicno snesu od 2-7 jaja (ponekad i 2). Snesu ih
uglavnom rano ujutro a jaja su svetloplavkasto zelene boje s
crvenkastim tackicama.

Kada ženka snese prvo jaje,
moramo ga vrlo pažljivo smestiti u neku posudu sa brašnom, koje ce
držati toplinu. Isto jaje cemo zameniti sa vestackim jajetom. Kada ženka
snese cetvrto jaje, pažljivo cemo vratiti sva jaja u gnezdo i
ukloniti vestacko jaje. Mladi se izlegu 13. dan a pri tom moramo
voditi racuna o temperaturi prostorije, kako ih ženka nebi "prenela"
na 14, 15. ili 16. dan. Dobro je ženki davati ljuske od jajeta te dno kaveza posuti sa svežim peskom. Upravo taj dodatak prehrani utíce na
kvalitet jaja. Naravno, kada se mladi izlegu, pojacat cemo im ishranu
postavljajuci sitne komadice sveže kuvanog jaja i mrvice od keksa.
Vodite racuna da se ta dodatna hrana navece ukloni iz kaveza kako ne
bi došlo do kvarenja. Mladi se pocnu sami hraniti nakon 22 - 23. dana.